Upoznao sam jedu djevojku koja je toliko posebna i ima ono nesto u sebi,prelijepa,frckave kose,san snova..... I poceli smo da se dopisujemo,viđamo,druzimo kao prijatelji nista nije ni asociralo na vezu i malo po malo postali smo decko i djevojka.... Ali htio sam da kazem i svima je vec dobro poznato ona dopisivanja u kasne sate,cekanje na tu bas njenu poruku,bila mi je sve i volio sam ju i ona je mene ali morali smo da se rastanemo(zbog nekih problema ne zelim da ih navodim sada) i to mi je palo najteze nisam mogao da podnesem i evo sad pisem ovo jer nemam s kim da pricam u 3 sata ujutro,gledam njenu sliku i ne mogu da vjerujem zasto bas ja,kad se sjetim svih nasih snova,poruka i svega toga,sva put kad bi je vidio iznova bi se zaljubljivao u taj prekrasni osmjeh,ocii koje su se toliko sjajile svaki put kada bi gledao u njih...... Ali ona vise nije moja i samo molim Boga da opet budemo ono jedno JA ONA i nista vise mi ne treba samo zelim nju.... Ako ikad ovo procitas ljubavi znaj da sam ja tu i da te cekam i cekat cu ma sta god bilo.......
Nema komentara:
Objavi komentar